Vlada i Floki

Košarkašku karijeru gradio je u Moskvi, Istanbulu, sada u Milanu. Na svim tim putovanjima bio je i Floki, devetogodišnji labrador retriver. Voli da se vozi kolima, da leti avionom a ima i mađarski pasoš, kaže Flokijev vlasnik košarkaš Vladimir Micov.

TRENUTNO STE U MILANU, KAKO FLOKIJU PRIJA ITALIJA?

(smeh) Najviše voli da se šeta oko jezera Komo, kada sam potpisao ugovor tu smo prvo otišli.Obožava vodu i da se kupa. Mada, prija mu i sneg. Sećam se, dok sam igrao za moskovski CSKA, završim trening pa pravac sa Flokijem na sneg. Zaboravimo i na vreme i na hladnoću.

FLOKI VOLI DA PUTUJE?

Verujte mi, obožava da se vozi u kolima. Voli I da leti avionom. Gde god da smo bili odlično se snašao I prilagodio. Floki zaista ume da uživa u svakoj zemlji. Moskva, Istanbul, Milano, svuda mu je, kao I nama, bilo lepo. Ima čak I mađarski pasoš.

KADA STE ODLUČILI DA UZMETE PSA, LABRADOR RETRIVER NIJE BIO PRVI IZBOR?

Istina, pre desetak godina gledao sam film, ne mogu da se setim tačno kako se zove, u kome je glavnu ulogu imao engleski buldog Floki. Međutim, kada sam u Apatinu video štene labrador retrivera ni sekunde se nisam dvoumio. Ali ime je dobio po buldogu iz filma.

ZBOG NJEGA STE ČAK NAPRAVILI I HOTEL ZA PSE?

Mada se od Flokija ne odvajam nikad, desilo se nekoliko puta da sam morao da ga ostavim na kratko. To mi je najteže padalo. Uvek sam se pitao kako mu je bez mene, da li će ljudi koji brinu znati šta voli ili ne. Odlučio sam da napravim hotel za pse u Bariču. Pošto Floki voli vodu,napravio sam i bazen. Boksovi su komforni, psi uživaju u šetnjama i prostorima za igru na ovom prelepom mestu. I jeste, sve je to urađeno samo zbog njega. Vidim i da su ljudi zadovoljni kako sve funkcioniše i to mi je drago.

I FLOKIJU PRIJA PRIRODA, NA 30 KILOMETARA OD CENTRA GRADA?

Ovo je mali raj za njega. Trči ceo dan. Kao štene jurca I ne odvaja se od fudbalske lopte. To mu je omiljena igračka. Samo kad ogladni ostavlja sve. Ili kad mu se ponudi neka poslastica. Kao I svaki pas, “slab” je na klopu. Ovde, u Bariču, u prirodnoj lepoti, rekao sam podići ću mu spomenik jednog dana. Mom kralju, tako mu tepam. Ali neću još o tome da razmišljam. Družićemo se mi još mnogo godina.

KO BI REKAO DA STE SE, ZAPRAVO, PLAŠILI PASA KADA STE BILI DETE?

Baka mi je živela u Železniku. U njenoj ulici bilo je dosta napuštenih pasa. Doduše, nikad me nijedan nije napao, ali ja sam imao neki strah koji ne mogu da objasnim. Jednog dana, baka me je poslala u prodavnicu. Mirno i strpljivo mi je rekla "Sine moj, nemoj da se plašiš. Kada te pogledaju,i ti pogledaj njih. Onda samo produži dalje."Tako sam i uradio. Onda se nešto prelomilo u meni. Kao da se iz tog bezrazložnog straha, rodila ljubav prema psima.

FLOKI JE, ČINI SE, I VIŠE OD ČLANA PORODICE?

Svi ga volimo, i supruga i deca. Ljubav i pažnju ima od svih nas. Ipak, ja se najviše brinem o njemu. A i mene, siguran sam više voli od supruge. (smeh)

DA LI VERUJETE DA JE PAS ČOVEKOV NAJBOLJI PRIJATELJ?

Posle devet godina druženja sa Flokijem, siguran sam da je to tačno. A Floki me je u to I uverio mnogo puta. To je odanost I ljubav koju samo pas može da pruži. Ja se samo trudim da mu uzvratim istom merom. Nadam se da mi to polazi za rukom.

SIGURNO JE PONEKAD TEŠKO, PORED SVIH POSLOVNIH OBAVEZA, NAĆI DOVOLJNO VREMENA I ZA LJUBIMCA?

Tu grešite. Naprotiv, to je najlakše i najlepša obaveza koju imam. Verujte mi, kad završim naporan trening i dođem kući, Floki je taj koji vraća energiju. Kada ga vidim da maše repićem i koliko mi se obraduje ništa mi nije teško. Čak zaboravim i da li smo pobedili ili izgubili utakmicu. Ponekad se pitam ko je kome tu gazda.(smeh) Ali to nije ni važno. Ta obostrana ljubav je zapravo često ono što me pokreće ali i čini boljom osobom.